Tok misli

Malopre sam skoknula do prodavnice, videla sam ljude koji idu kao i svako drugo jutro u prodavnicu. Setila sam se kad sam bila mala, znalo se cim ustanem pravac prodavnica mleko, hleb i ako ostane za zvaku. stalno sam sretala usamljenog coveka koji je cuvao kravu, malo sam ga se plasila. Bio je pomalo neuredan i morbidan ali veoma fin covek. Tad je isto bilo pomracenje sunca kao i ove godine, zamolio me je da mu kupim hleb, uplasila sam se, dosla sam kuci i sve ispricala ocu. Bilo mi je zao, sto nisam kupila, nije mi bilo tesko samo je strah preovladao. Toga jutra sam naucila lekciju, ne dopusti da strah vlada emocijama, udahni duboko i pusti, da sam tako postupila ucinila bih uslugu cikici, a postedela bih sebe kajanja. Razumeli bi se, da nije bile prividne distance, da sam prevazisla strah i pitala ga bilo sta. Tada sam obecala sebi, da cu se truditi svaki strah da prevazidjem, pocela sam da proucavam svoje i tudje straahove. Skoro sam jasno videla svaciji strah, ocev da ne bude u pravu, majkin takodje. Ne razumem tu vrstu straha, nije prirodan.U ljudskoj prirodi je da kaze svoje misljenje, ali isto tako da razmisli sta druga osoba zeli da kaze. Ponekad mi se cini da tudje misljenje previse licno shvataju, ne stignu ni da razmisle o izgovorenim recima a vec su izgovorili tonu drugih reci. Kao da se takmice ko ce vise da kaze, a da li se zapitaju da li imaju smisla, koliko su odgovarajuce u odredjenoj situaciji. Moje misljenje tezinu reci shvatis tek kada povredis neku osobu, kada je vidis u nekom stanju i to je pod znakom pitanja koliko zelis da vidis kako koje reci na koga deluju. Ono sto sam zaista htela da napisem je kad pocne krug besmislenih reci, tek kad se desi nesto vidis dokle su one dovele. Nepromisljene misli, reci, dovode do nepromisljenih dela, a sta dalje proizvodi zakljucite sami. Ima jedno drvo na brdu preko puta moje kuce i gde god krenem ono nekako strci, stalno sam ga posmatrala kao mala, i pitala se gde se nalazi, zelela sam da odem do drveta i da sednem ispod. Imala sam utisak da se vidi ceo grad odatle.

Bila sam u pravu posle dugog niza godina, sa drustvom sa otisla na jedno mesto i videla isto to drvo, i moj kraj iz te perspektive. Tog trenutka sam pozelela da napravim kucu bas kod tog drveta, zamislila sam svoju kucu snova bas kod tog drveta u koje sam gledala godinama tokom svog odrastanja. U zivotu postoje simboli i znakovi, da bi ih ljudi pratili, nasi andjeli cuvari brinu o nama. Gde god da ste, u svakom trenutku sve je znak, bitno je da li cete protumaciti, svakom dolazi na odredjen nacin, jer svako shvata na svoj nacin.

 Jedno je jasno, sve oko nas sacinjava jedan krug, sve je nacinjeno od vode, zemlje, vazduha, vatre, duha. 
5 elemenata
 https://www.youtube.com/watch?v=sm0uR81AZhA

Hedonista

Zzaista covek treba  steci jednu jedinu naviku, najbitniju, usvojiti jednu karakteristiku sva bilja u coveku i van njega  mogu opisati jednom recju HEDONISTA> 

Posmatrati svet ocima ljubavi, ocima razumevanja i neznosti. Truditi se maximalno ugoditi sebi i ljudima pored sebe. Krug delovanja i poklanjanj paznje bi trebalo da se prosiri. Ljudi su cudni. Sve ih slusam i razumem ali opet nisu jasni. Proucavam  ih ceo zivot , i tesko je shvatiti. Upravo su se otvorila vrata i neko je dosao da me vidi. Na radiju je pesma Majkl Dzeksona nisam je dugo slusala, setila sam se jucerasnjeg dogadjaja iz taksija, pocela je pesma u stilu ostrvo , plaza. Jasno sam videla plazu i ljude kako igraju. Volela bih da znam kako se zove pesma. Pevaj, igraj, slavi zivot.  Podseca me na jednu knjigu, Spiralni ples dosta me je uputila u zivotnu sustinu. Sustina knjige je energija. Energija je sve, svi smo mi energetska bica, sve sto nas okruzuje je manifestovana energija. $Dosta energije zgusnuto u jednu tacku, stvara materiju. Primer kada dve osobe vode ljubav, sve prsti od energije. Pada kisa,sta je kisa ako ne vodena materija koja prolazi kroz razlicita stanja i oblike , sve sacinjava jedan krug.