Stanje u kojem istinsko Ja moze da se ispolji

Dakle, ako zelimo da se promenimo, moramo poceti ici protiv sebe u odredjenom smislu - tj. protiv onogo sto uzimamo kao "sebe". Svo Psiholosko ucenje ovog Sistema je u vezi sa odredjenom Idejom razvoja Esencije na stetu Licnosti - razvoj nije moguc ukoliko Licnost nije dobro formirana, posto sam razvoj zavisi od Licnosti koja je dobro formirana i prakticno o kvalitetu hrane od koje je Licnost nacinjena.

Lazna Licnost je nase samo-svidjanje, ljubav prema sebi, nase divljenje prema samima sebi, i izvor samo-sazaljenja i Negativnih Emocija. 

Razvoj Esencije, nakon sto je Licnost stvorena, zavisi od cinjenja Lazne Licnosti i Iluziornih "ja", pasivnim. To znaci da moramo otkriti Samo-Posmatranjem sta je u nama Stvarno a sta Lazno. U Licnosti se nalazi mnogo toga sto je korisno i mnogo onog sto je beskorisno. Ali pre svega, moramo videti da mi samo zamisljamo da smo neko i nesto u zivotu, dok smo zapravo potpuno obicni, svakidasnji. 

Lazna Licnost je sastavljena od zamisljanja i moramo se truditi da Posmatramo neka od tih zamisljanja. Moramo posmatrati laganje - na primjer, kada pricamo pricu na odredjen nacin stavljajuci sebe u neki povoljniji polozaj, cineci sebe mnogo pametnijim ili ispravnijim od drugih. Nama se ne svidja da priznamo da mi nismo u pravu.

Mi smo robovi nasih Imaginarnih "ja", jer se osecamo obaveznima da ih drzimo zivima i da ih branimo od drugih i od nas samih. Otuda mi uvek lazemo - hvalimo se, opravdavamo i pretvaramo se. I od drugih trazimo da nas uzimaju za ozbiljno, trazimo satisfakciju, trazimo nagradu i ohrabrenja. Ako omanemo u tome, ako ne uspemo, osecamo se depresivno i povredjeno ili mrzimo ljude.

Lazna Licnost u ljudima kvari njihove odnose sa drugima: oni ne mogu biti Stvarni zbog toga sto se sve bazira na pretvaranju i imaginaciji. Ako je Esencija jedne osobe privucena Esencijom druge nesto Stvarno je moguce - ako Licnost ne pokvari ovu mogucnost.

Dete, bivajuci Stvarnim u svojim ranijim godinama, je tada, zbog potrebe da se susretne sa spoljasnjim zivotom, forsirano da imitira druge ljude. Ono se uci da postane nesto sto nije ono samo, i uci se da veruje u to. Osjecaj "ja" polako prelazi na rastucu Licnost, i shodno razvoju Licnosti nema nista Stvarno u tom osecaju "ja". Sve sto dete imitira i izmislja u odnosu na sebe uzima formu razlicitih "ja". Tako, kada odraste, on je nagomilan razlicitim "ja" koji mogu delovati u razlicitim pravcima u razlicitim vremenima.

Ali Imaginarna "ja" ili Lazna Licnost deluje na takav nacin da nas tera da verujemo da smo mi jedna te ista osoba celo vreme. Mi smo sigurni da imamo jedno, nepromenjivo i stalno "ja". Ukoliko ne shvatimo da nismo jedno, nepromenjivo i stalno "ja", ne mozemo da se promenimo. Zbog toga verujemo da imamo Istinsku Volju i da mozemo da "cinimo", delujemo.

Ali, mi smo "kuca u neredu". Mi smo mnostvo ljudi sa razlicitim strastima i zeljama - ne jedna osoba sa jednom Voljom. Zbog toga ne mozemo da "delujemo". Samo covek sa Istinskom Individualnoscu ima Istinsku Volju i moze da deluje.

Kada pocnemo da posmatramo sebe sa Ciljem da uvidimo razlicite delove Licnosti, snaga Imaginarnih "ja" pocinje da slabi. Uvidjamo da smo razliciti od onoga sto zamisljamo da jesmo. Kada Istinski vidimo razlicita "ja", iluzija o nama samima pocinje da slabi, i mi dolazimo blize Stanju u kojem Istinsko Ja moze da se ispolji.

Sve dok Lazna Licnost ima snagu i moc Esencija nece biti sposobna za razvoj. Ali jednom kada pocnemo da shvatamo nasu situaciju Esencija se vise ne zadrzava na cekanju. Nasa Unutrasnja situacija pocinje da se mjenja, i Licnost postaje pasivna, i to omogucuje Esenciji da se razvija i postane aktivna.

Napor mora biti inteligentan, i mora biti u skladu sa onim sto Rad uci, kao i na onom sto smo posmatrali u sebi u smislu Ucenja Rada.

Prvi koristan napor koji mozemo uciniti je napor Samo-Posmatranja - nauciti da se nekriticki Posmatramo. To od nas zahteva stalan i velik napor, i to mora biti Svesno ucinjeno. Probajte da posmatrate neki kraci period - jer nemamo snage da posmatramo duze - misli, emocije, senzacije, pokrete. Neophodno je da nadjete ispravno unutrasnje stanje, u kojem stvarno zelimo da posmatramo i shvatimo da mozemo, putem direktnog vidjenjem, na primer, da mislimo jedno i osecamo nesto sasvim drugo.

Inace, mi smo identifikovani sa svim i svacim sto zauzme mesto u nama - svakom mislju, raspolozenjem, senzacijom, emocijom. To znaci da mi to uzimamo kao sebe same. Stavljamo osecaj "ja" u to, i zbog toga nista ne moze da se promeni u nama.